Petni trn
Plantarni ili tabanski fascitis je stanje koje karakteriše bol sa tabanske strane pete koji nastaje kao posledica oštećenja plantarne fascije na mestu njenog pripoja za petnu kost.
Plantarna tj. tabanska fascija predstavlja tkivo poput tetive ili ligamenta koje se u vidu široke trake pruža od donje strane petne kosti, duž tabana sve do korenova prstiju stopala.
Postoji više uzroka ovog stanja ali pre svega, ono je posledica dugotrajnog stajanja i hoda, tako da se najčešce javlja kod sportista ili odredjenih profesija koje zahtevaju dugotrajan boravak na nogama. Fascija ima granicu trpljenja i u odredjenom trenutku usled učestalog stresa (hodanje, trcanje, skakanje) dolazi do povredjivanja odnosno bolne upale na mestu njenog pripoja za petnu kost.
Kod odredjenog broja pacijenata, na mestu pripoja tabanske fascije za petnu kost moguća je pojava tzv. petnog trna (višak koštanog tkiva usled taloženja kalcijumovih soli). Smatra se da je u pitanju reaktivno stanje na hroničan stres i oštećenje tabanske fascije. U nekim slučajevima petna bodlja može dodatno da iritira i oštećuje fasciju, a nekada može biti prisutna (slučajno se pronalazi na rentgenskim snimcima stopala koja se slikaju iz drugih razloga...) a da ne izaziva tegobe.
Faktori koji dodatno doprinose pojavi plantarnog fascitisa su ravni tabani, skraćena zadnja loža lista, atrofija masnog jastucica pete, neadekvatna obuća...
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere oštar bol u peti se sa vremenom pojačava i otežava normalan hod. Pri svakom novom koraku fascija se isteže pod težinom tela, što izaziva nova mikrooštećenja i pojačava upalu. Tipično su najneprijatniji prvi koraci nakon buđenja ili dužeg sedenja, a sa zagrevanjem bol jenjava. Međutim, iako se stiče utisak da je stanje bolje, fascija sve vreme trpi, što se manifestuje jačim bolom kasnije, nakon hlađenja.
Lečenje zavisi od jačine i dužine trajanja tegoba. Fizikalna terapija zauzima prvo mesto, a podrazumeva primenu fizikalnih procedura u cilju obezboljavanja i saniranja upale. Kombinuje se nekoliko metoda najčešće laser, ultrazvuk i magnet, a vrlo korisno moze biti hlađenje (krioterapija) uz masažu i kontrastne kupke. Fizikalne procedure pojačavaju cirkulaciju i ishranjuju povređenu fasciju, uz otklanjanje supstanci bola. Od lekova se primenjuju antiinflamatorni analgetici, s tim da treba izbegavati dužu upotrebu.
Nakon obezboljavanja uvodi se kineziterapija tj. vežbe koje imaju za cilj povećanje elastičnosti plantarne fascije ali i zadnje lože lista, zatim slede vezbe za jačanje tabanskih mišića stopala.
Kod tabanskog fascitisa od velike pomoći moze biti i akupunktura koja ima snažan analgetski efekat i može se primeniti paralelno sa fizikalnom terapijom.
Mogu se primeniti i ulošci koji smanjuju stres na plantarnu fasciju u nivou pete ili podupiru svod stopala.
Nakon pravilno sprovedene fizikalne terapije izuzetno retko ima pacijenata koji i dalje imaju tegobe, u tom slučaju moguće je primeniti injekcije kortikopreparata i na kraju hiruršku intervenciju, ali sa upitnim ishodom u oba slučaja.
Ključ uspeha u lečenju navedenog stanja je pravovremena reakcija. Što pre se preduzmu mere koje saniraju problem rezultat je bolji i dugoročniji. Sa druge strane, svako odlaganje samo produbljuje problem, tegobe se pojačavaju do onemogućavanja normalnog funkcionisanja i ozbiljnog narušavanja kvaliteta života.